Основна технологија ултразвучних процесора

Основни механизам ултразвучног процесора је ефекат ултразвучне кавитације. Рад почиње тако што главна јединица претвара електричну енергију у електрични-високофреквентни електрични сигнал (обично око 20 кХз); овај сигнал покреће пиезоелектричне керамичке елементе унутар претварача, претварајући електричну енергију у механичке вибрације на истој фреквенцији. Ове механичке вибрације се појачавају помоћу сонде (рог) и преносе на врх, који је уроњен у раствор узорка.

Како се ултразвучни таласи- високог интензитета шире кроз течни медијум, настају наизменичне фазе компресије и разређивања. Током фазе разређивања (зона ниског-притиска), локални притисак течности опада испод притиска њене паре, што доводи до тога да се течност „поцепа“ и резултира формирањем бројних кавитационих мехурића величине микрона -. По доласку следеће фазе компресије (зона високог{5}}притиска), ови кавитациони мехурићи брзо колабирају и имплодирају. У тренутку када се кавитациони мехур сруши, енергија се ослобађа у року од једног минута, стварајући ударне таласе са локалним притисцима који достижу до 1.000 атмосфера и микро-млазнице који путују брзинама већим од 400 км/х. Ове моћне механичке силе делују директно на ћелијске мембране или ћелијске зидове унутар узорка, узрокујући замор и руптуре, чиме се ослобађа интрацелуларни садржај. Основна предност више{13}}каналног дизајна лежи у интеграцији више ултразвучних сонди (рогова) како би се омогућила истовремена, паралелна обрада више узорака, нудећи предности као што су висока пропусност, одлична поновљивост и аутоматизован рад.